Неки су изабрани у два суда и ником ништа

Колико је Високи савет судства ажурно обавио посао који му је наше друштво поверило говоре и следеће чињенице.
Мада је госпођа Ната Месаровић безброј пута поновила (у свим писаним и електронски медијима) да се ВСС руководио искључиво законом прописаним одредбама о стручности, оспособљености и достојности, да је свако судијско место прецизно извагано и да су на сваком судијском месту изабрани најбољи од кандидата који су конкурисали, стварност међутим говори другачије.
29.12.2009. год. су изабране судије на први трогодишњи мандат полагале заклетву у Дому Народне скупштине:

„Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди“

Да ли чланови ВССа имају веома мало знања и умећа или им поверене функције не служе само истини и правди? Наиме, они и даље тврде да су посао око реизбора судија довели до перфекције. Али?
-Госпођа Милетић Гордана је у Народној скупштини РС положила заклетву као судија Основног суда у Нишу и као судија Основног суда у Прокупљу (изабрана је за судију у оба суда)
-Госпођа Миликић Вера на истој седници је положила заклетву као судија у Прекршајном суду Краљево и као судија Вишег прекршајног суда

Да ли се ово може назвати добро обављеним послом? Па, како за кога. За чланове ВСС сасвим сигурно да, за горе поменуте госпође исто, за већи део „старих“ и „новопридошлих“ судија, које се и даље не оглашавају према оваквим и сличним бљувотинама, такође. Међутим, за српско друштво овакве ствари се не могу назвати добро обављеним послом.
Да ли постоји још нека држава, која жури ка Евро интеграцијама или је већ у њима, а да може себи приуштити „овакав луксуз “ приликом избора судија. Па, наравно да не постоји. Као прво њихови посланици пре гласања добро погледају за шта или кога гласају, нису гласачка машина као ови наши. Њихови одбори за правосуђе озбиљно расправљају о кандидатима за судије, читају радне биографије кандидата. … Наш одбор за правосуђе и управу ради по принципу прегласавања или надгласавања. Чланови владајуће коалиције изгласају све што им друг Б. Ристић наложи, а опозициони чланови су наравно против. Нико ту ни не гледа шта пише у актима, предлозима закона и сл. У Народној скупштини РС ствари међутим стоје другачије. Посланици опозиционих странака сваку расположиву секунду, која им је омогућена по Пословнику, искористе. Опозициона СРС у овоме предњачи, нарочито новопечени потпредседник СРСа Александар Мартиновић узима реч по сваком члану предложених закона или неких других аката. Али, када се у Скупштини нашла „Одлука о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности“ господин Мартиновић је напрасно испарио из сале.
Неко ће за овакво стање у СРС редовима рећи да се г. Мартиновић понео као „Џек“ (како то народ каже) а не као г. Месаровић. Свима је позната изјава председнице ВСС да су све одлуке донесене једногласно и да она не види никакав проблем што је гласала за унапређење свог сина. За разлику од ње Аца није био у сали када се расправљало о његовој супрузи Биљани Мартиновић Беговић, Јавног правобраниоца општине Рума (2003-2008. илити док су Радикали владали овом општином) а после тога самосталног стручног сарадника у општинској управи општине Рума. И заиста, нија баш најморалније гласати за унапређење укућанина а нарочито не за рецимо супругу или дете.
Овде ће неко поставити питање типа:“ Како је могуће да је владајућој коалицији промакла ова кандидатура? Зар је могуће да ДС гласа за унапређење неког Радикала.“
Мало дубљем анализом овога може се пронаћи најмање три користи које је из овога извукла и Владајућа коалиција и ВСС:
1.) Нико више не може да каже да су изабрани за судије само они који су „на линији“ жуто-црвене коалиције;
2.) Оваквим потезом је ВСС ућуткао потенцијално највећег критичара у парламенту. И би тако. Радикали, ваљада усхићени што се супруга најпопуларнијег међу њима после Шешеља бира за судију, дозвољавају себи да уопште не примете да се у предлогу Одлуке налазе кандидати предложени за дупла судијска места.
3.) Одмах по преузимању власти у општини Рума ДС је госпођи Мартиновић уручио отказ. Она се наравно посаветовала са својим мужем, експертом за управне ствари, покренула управни спор пред Окружним судом у Митровици, и наравно добила га. Нова власт у Руми је испоштовала одлуку суда и г. Мартиновић распоредио на место већ поменутог самосталног сарадника. Е сада су је се ратосиљали, па могу несметано да владају Румом, без Радикалских очију и ушију унутар општинске управе.
Све у свему нико од 250 Народних посланика није приметио ове две двоструке кандидатуре тако да је ова одлука прошла без оспоравања госпође Милетић или госпође Милекић.
Шта овде каже закон? Члан 56. Закона о судијама сматра „да судија није изабран ако без оправданих разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора“ а у другом члану још каже да ће одлуку о томе донети ВСС на предлог председника суда и о њој обавестити Народну скупштину ако се ради о судији који је први пут биран.
Да ли је могуће да обавештења ВССа Народна скупштина крије од посланика и јавности. Или ВСС још увек није нашао за сходно да овакав допис упути скупштини. Или ВСС још увек не зна да је иста лица предложио за судије у два суда. Или г. Милекић и г. Милетић спадају у „путујуће судије “ које мало суде у једном мало у другом суду. Прокупље и Ниш и нису баш тако далеко, има судија које путују и даље у судећим данима. А госпођа Милекић сигурно ради у Краљевачком одељењу Вишег прекршајног суда па онда путује само унутар града. Може и градским бусом то да постигне.
А можда и примају дупле плате? Ово је моло вероватно, јер делује немогуће да би Ната Месаровић дозволила да постоје судије које имају веће месечне зараде од ње. Ипак је она „главни судија“ и у Касацији и у ВСС.
Остаје нам само да нагађамо какав је исход овог избора јер се две поменуте судије не понашају достојно судијског позива. Ниједна од њих није нашла за сходно да изађе у јавност са овим неправилностима. Да позове новинаре, рецимо Б92, познате ловце на истину, и да кажу јавности како је ВСС бирао судије. Да нису изабрани само најбољи кандидати за свако судијско место. Ето и ја да нисам био докон, да се нисам заинатио у провери сваког кандидата, можда би ова „ствар за гађење“ остала без и једног написаног текста.

Суперсоник.