Заједница Правда

Zajednica Pravda (Communitas Iustitia) Srbija, Sremska Mitrovica

Месечне архиве: март 2011

Деманти судије Прекршајног суда у Врању Станковић Драгана

ДЕМАНТ СТАНКОВИЋ ДРАГАНА из Врања поводом чланка у листу

ЗАЈЕДНИЦА ПРАВДЕ, објављен од стране СИРМУИСТИЛ 5. марта 2011. године Владан Батић – Снежана Маловић

У делу кажњавали новинаре и редакције због критичког става према Милошевићевом режиму наведено име: Станковић Драган пре реформе, судија општинског органа за прекршаје у Врању, након реформе судија Прекршајног суда у Врању. Ради се о комплетно неистинитој информацији јер судија Драган Станковић из Врања није судио у предметима о јавном информисању већ се ради о лицу са истим именом и презименом који је био судија органа за прекршаје у Лесковцу што се може утврдити у Службеном гласнику Републике Србије број 65 од 23.11.2001. године (у прилогу) као и у архиви о решењима и разрешењима судија за прекршаје Владе Републике Србије. Сходно члану 47. Закона о јавном информисању тражим право на исправку и извињење јер је повређено моје достојанство и интегритет личности, сходно томе да је информација неистинита.

Унапред захвалан

Дана: 25.03.2011.год.                                                      ДРАГАН СТАНКОВИЋ
Судија Прекршајног суда у Врању

 

Деманти у оригиналном документу можете погледати овде

Advertisements

Извињење судији Прекршајног суда у Врању, Станковић Драгану

Заједница Правда упућује искрено извињење Станковић Драгану, судији Прекршајног суда у Врању, и његовој породици, зато што се његово име грешком нашло на списку имена судија за прекршаје који су кажњавали медије по закону о информисању који је ступио на снагу 28.10.1998. године.

До грешке је дошло случајно, због истог имена и презимена судије Прекршајног суда у Врању  Станковић Драгана  и судије за прекршаје из Лесковца,  Станковић Драгана који је кажњавао медије, а о коме је јавност известио бивши министар правде, покојни Владан Батић.

Заједница Правда још једном наглашава да није имала никакве зле намере према овом часном судији, већ да је у питању грешка изазвана искључиво због истог имена и презимена са дотичним судијом из Лесковца.

Смернице за ревизије избора судија на први трогодишњи мандат

У светлу доношења сета правосудних закона којима се изузима Уставом утврђена надлежност Уставног суда, као и изјава представника српских власти, министра правосуђа Снежане Маловић да се ревизија избора врши у циљу отклањања сумњи у његове недостатке, Заједница Правда види покушај консолидовања незаконито извршеног избора/реизбора . У том смислу, а поштујући максиму „што се грбо роди време, не исправи“ Заједница Правда представља  свој предлог експертској групи Европске Комисије, Друштву судија Србије и Високом савету судства за могуће решавање проблема који је створен избором судија у 2009. години на нетранспарентан начин, без примене објективних критеријума од стране некомплетног састава Високог савета судства.

Предлог ревизије можете погледати и преузети овде

Аутентичност записника Државног већа тужилаца

Због појаве сумње одређених владиних функционера у аутентичност записника са седница Државног већа тужилаца, Заједница ПРАВДА презентује целокупну преписку са Државним већем тужилаца (ДВТ) и Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (Повереник).

Нестали у акцији Државног већа тужилаца

„Чланови Већа су још једном појединачно размотрили пријаве кандидата за избор и избор, односно утврђивање кандидата за први избор за заменике јавних тужилаца у јавним тужилаштвима и тужилаштвима посебне надлежности, након чега се прешло на појединачно гласање….
По завршетку гласања и пребројавању гласова за сваког појединачног кандидата, констатује се да су једногласно изабрани за заменике тужиоца следећи кандидати…
Одлука о избору заменика јавног тужиоца са образложењем , бр.119-01-253/2009-01 од 15. децембра 2009. године, представља  саставни део записника и као таква биће упућена у Службени гласник РС на објављивање.“

Дакле, пошто су чланови ДВТа демократски гласали и једногласно изабрали кандидате који су достојни стручни и оспособљени за обављање ове дужности, који су прошли ригорозну контролу БИА (УДБА ако вам је милије) и имали среће да им супружници нису адвокати, или нашли везу да им се ова ситница прогледа кроз прсте (јер постоје и овакви заменици), неко од чланова ДВТа је решио да још једном прелиста овај драгоцени списак изабраних.

Прочитајте остатак овог чланка

Изабрани или препоручени да суде (други део)

Да ли је ВСС бирао судије мимо Одлуке о утврђивању критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова

Судије поред завршеног правног факултета, положено правосудног испита и потребног радног искуства, морају да задовољавају и захтеве за избор у погледу стручности оспособљености и достојности.

Стручности – подразумева теоријско и практично знање потребно за обављање судијске функције

Оспособљеност – подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правних знања у решавању судских предмета

Достојност – моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама.

Стручност судије за прекршаје који се кандидује за прекршајни суд сагледава се према основним и допунским мерилима  (члан 5. Одлуке)

  1. број и врста предмета у раду;
  2. број мериторно решених предмета и предмета решених на други начин;
  3. број потврђених, преиначених и укинутих одлука по правном леку;
  4. време израде одлуке;
  5. проценат испуњености оријентационе норме и коефицијент ажурности;
  6. број предмета у којима је застарело вођење предмета а који се могу приписати очигледном пропусту кандидата;

Оспособљеност судије за прекршаје који је кандидат за судију оцењује се на основу вредновања његовог рада и мишљења седнице судија у органу за прекршаје и већа за прекршаје

Достојност судије за прекршаје оцењује се на основу мишљења седнице судија органа у којем је судија за прекршаје вршио, односно врши функцију.

Избор за судију суда вишег степена подразумева избор судије у суд вишег степена, без обзира на врсту суда. Основно мерили за избор за судију суда вишег степена је ОЦЕНА РАДА. Поред овог основног мерила постоје и допунска: академски назив, познавање рада на рачунару и страних језика, објављени стручни радови, учешће у програмима стручног усавршавања… Достојност судије који се пријави за избор у суд вишег степена подразумева се. Ова правила примењују се како на судија за прекршаје тако и на судије прекршајних судова.

Прочитајте остатак овог чланка

%d bloggers like this: