Заједница Правда

Zajednica Pravda (Communitas Iustitia) Srbija, Sremska Mitrovica

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Нове одлуке Високог савета судства


vss-nata
На седници 17. септембра 2013. године Високи савет судства је према дневном реду требао да одлучује о статусу неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (бивше судије органа и већа за прекршаје). Међутим, на тој седници се доносила одлука о томе како поступити по пресудама Управног суда, што је много уже поимање од насловљеног. Након седнице, донете су прве одлуке, њих 35, у поступку по пресудама Управног суда. Нове одлуке Високог савета судства су идентичне за сваког тужиоца – неизабраног судију из члана 99. став 2. Закона о судијама. Образложење ових одлука је у супротности са законима, Уставом и потврђеним правилима међународног права.
Пре свега, у извршењу пресуде Управног суда, ВСС није поступио по примедбама и правним схватањима тог суда, јер није поновио поступак одлучивања о пријави на оглас за избор за судију, нити је донео образложену одлуку, већ је донео појединачну (истоветну за све) одлуку о престанку дужности судије за прекршаје којом је заменио раније донету тзв. јединствену одлуку од 13.01.2010. године. ВСС је само потврдио одлуку свог првог састава и наставио са устаљеном праксом овог органа, по којој за њега не важи ни Устав ни закони ове државе, нити га обавезују пресуде судова. Један став ВСС је непромењив. Без обзира о ком саставу овог органа се ради има исти став да судови нису у довољној мери независни и да ће судије које су они бирали, доносити и потврђивати одлуке какве њима одговарају, а не одлуке засноване на закону.
ВСС је у поступку предлагања за избор лица која се први пут бирају за судију, морао да обезбеди Уставом зајемчено право на правично суђење које обухвата и право да неизабране судије за прекршаје добију образложене одлуке о престанку дужности судија за прекршаје.
Одредбом члана 17. став 2. Закона о Високом савету судства прописано је да одлуке ВСС морају увек бити образложене, када је против њих дозвољен правни лек и када је то законом и Пословником прописано. Чланом 32. став 1. Пословника о раду ВССа је прописано да Одлуке Савета против којих је дозвољен правни лек морају бити образложене. Према пресудама Уставног суда, а касније Управног, јасно је да се ове одлуке могу побијати у управном спору. Међутим нове одлуке ВССа немају образложење које садржи индивидуализоване разлоге престанка дужности.
Формално „Образложење“ одлука се позива на законску формулацију да судијама које нису изабране дужност престаје даном ступања на функцију изабраних судија, али не садржи разлоге због којих тужилац није изабран за судију, због чега јесте разрешен и на основу којих критеријума је донео овакву одлуку. Одлука је морала бити образложена навођењем јасних, конкретних и индидувализованих разлога због којих је одлучио да не изабере судије из члана 99. став 2. Закона о судијама на судијску функцију у прекршајном суду, правном следбенику или у другом суду у који је конкурисао, што је имало за последицу не само да им је престала дужност судије за прекршаје, већ и радни однос. Пре доношења овакве одлуке и предлога за избор лица која се први пут бирају за судију, морао је бити спроведен законом прописан поступак у коме би се утврдиле чињенице од значаја за доношења исте.
Одлука о престанку дужности судије за прекршаје због неизбора на судијску функцију није акт декларативне природе, већ конститутивни акт, на основу кога им је престао радни однос, па је његовом доношењу морао претходити поступак у коме би се утврдило које од прописаних услов за избор не испуњава сваки појединачно неизабрани судија за прекршаје.
У делу одлуке названом „образложење“ наводе се разни произвољни разлози престанка дужности судији за прекршаје. Ту се помиње да је судије из члана 99. став 2. Закона о судијама именовала Влада (као да има неке везе са престанком дужности у поступку ре/избора), да су органи и већа укинути (у том случају би и сви изабрани добили одлуку о престанку дужности са тим разлогом), као и да им престаје дужност по сили закона. Нема потребе посебно наводити да су органи и већа престали да постоје исто колико и судови и јавна тужилаштва, да су основани нови, и да су свима (па и органима и већима за прекршаје) истим законима одређени правни следбеници (Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закон о уређењу судова). Уосталом да између органа за прекршаје и прекршајних судова постоји правни континуитет јасно говори и Одлука Уставног суда IУз-3/2011 од 17. марта 2011. године.
Дужност је судијама за прекршаје престала по Закону о судијама. Разлог престаанка је наведен у члану 101. Закона о судијама, и нема оправдања за поступање супротно закону. Мотиви ВССа за непоступање по закону су јасни, а то је да се законитост избора судија на први мандат не доведе у питање.
Дужност судијама јесте престала по сили закона. Међутим истим тим законом су утврђени услови за престанак, неизбор. Високи савет судства је морао утврдити да ли су испуњени услови за наступање ове правне последице у складу са Законом о судијама и Одлуком о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова. Чланом 101. Закона о судијама прописано је да „Судијама из члана 99. ст. 1. и 2. овог закона, који нису изабрани у складу са овим законом, дужност престаје…“ Јасно је наведен разлог-КОЈИ НИСУ ИЗАБРАНИ У СКЛАДУ СА ОВИМ ЗАКОНОМ. Од испуњеност услова за избор, и /или постојања бољег кандидата од тужиоца у складу са мерилима и критеријумима, зависи престанак његове дужности и то јесте једини законски разлог који је морао дати ВСС, у складу са чланом 45. и 49. Закона о судијама.
Законска обавеза у погледу образложене одлуке о престанку судијске дужности судије из члана 99. став 2. Закона о судијама није усмерена на формално постојање образложења као саставног дела акта који Високи савет судства доноси, већ на навођење конкретних чињеница и околности које су биле одлучне за неизбор одређеног лица на судијску функцију, као законски основ престанка његове судијске дужности. Ово стога што оспорена Одлука о престанку судијске дужности због неизбора на судијску функцију предлагањем од стране Високог савета судства није акт декларативне природе, већ конститутивни акт чијем доношењу мора претходити поступак у коме ће бити утврђено који услов, односно које од прописаних услова за избор на судијску функцију судија не испуњава и из којих утврђених разлога. Навођењем конкретних, индивидуализованих разлога због којих судија није предложен и изабран на судијску функцију, услед којих му је престала судијска дужност, доносилац оспореног акта износи аргументе на основу којих се може закључити да његова одлука није последица самовоље и арбитрерности, а истовремено се лицу на које се одлука односи даје могућност да делотворно користи правно средство, које му стоји на располагању ради оспоравања основаности донете одлуке. (делови из одлуке УСС VIIIУ-102/2010)
Високи савет судства је везан правним схватањем Управног суда изнетог у пресуди, а суд је пресудама обавезао Високи савет судства да поступи у складу са чланом 5. Закона о изменама и допунама Закона о судијама – поступак по приговору, на шта се ВСС оглушио, чиме чини још једну повреду правила поступка, у смислу члана 69.став 2. Закона о управним споровима.
Поред традиције да поступа незаконито, доноси намерно одлуке супротне начелима добре управе, нарочито начелу саслушања странке и начелу истине, Високи савет судства је задржао још једно традиционално кршење процесних одредби у погледу састава ВССа, који је опет донео одлуке као функционално ненадлежан орган. После Нате Месаровић која је председавала Високим саветом судства као вршилац функције председника Високог савета судства, и ових 35 нових одлука о престанку дужности судијама из члана 99. став 2. Закона о судијама, донео је ВСС којим је преседавао ВФ председника Врховног касационог суда, дакле лице које није могло бити ни члан, а поготово не и председник овог тела.

Документи у вези са овим чланком:

  1. Записник са 20 седнице ВСС одржане 17.09.2013. год.
  2. Појединачна Одлука ВСС о престанку дужности судији за прекршаје
Advertisements

4 responses to “О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Нове одлуке Високог савета судства

  1. uzicanka новембар 29, 2013 у 9:02 am

    VSS je,novom odlukom,dao pravni lek.Tuzbu Upravnom sudu posle 4 god.od izbora.Dakle ponovo smo na pocetku.Kraj se ne nazire.A mi polaki posustajemo.Umorili smo se,a trebalo bi da ih napadnemo jos jace.Ali kako?

    • Bg децембар 23, 2013 у 12:23 pm

      Хајде да сви пишемо председнику Управног суда да се по нашим новим тужбама поступа по најхитнијем поступку-можда у року од два до три месеца па да видимо какав ће исход бити. Јер ако ми за исту ствар чекамо трећи поступак по тужби то није реално и мора се узети као приоритет. Тек када окончамо ове тужбе можемо видети да ли треба да идемо у штрајк или ће исход коначно бити позитиван по нас. Молим вас сви до једног да притиснемо ургенцијама! Ко је за, нека потврди коментаром да ће то и учинити.

      • olivera децембар 30, 2013 у 2:39 pm

        Po novoj godini cu urgirati,ali mi se Upravni sud i jedno te isto vece,u kome su 2 sudije izabrane sa 58 i 123 mesta,smucilo i od njihovih,,strucnih/politickih misljenja,,smucilo.

  2. olivera децембар 30, 2013 у 2:41 pm

    Dva puta napisah da mi se,,smucilo,,Nije gramaticki ispravno ali jeste zivotno.A i sta mi je vredelo moje pisanje.Nista.

%d bloggers like this: