Заједница Правда

Zajednica Pravda (Communitas Iustitia) Srbija, Sremska Mitrovica

С А О П Ш Т Е Њ Е

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ЧЛАНОВА ПРВОГ САСТАВА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА

saopstenje
Заједница Правда, која окупља неизабране судије за прекршаје, по општим изборима из децембра 2009. године, је у Tужилаштву за организовани криминал, поднела кривичну пријаву против свих (11) чланова тзв. првог састава Високог савета судиства (ВСС) због кривичног дела злоупотребе службемог положаја приликом избора судија, односно предлагања кандидата на прву судијску функцију, чиме су овим кандидатима прибавили велику материјалну корист, а неизабраним и непредложеним кандидатима нанели вишемилионсу штету. Прочитајте остатак овог чланка

Advertisements

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

ПРВА ЈАВНА РАСПРАВА РАДИ ПОНИШТАЈА ОДЛУКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ О ИЗБОРУ СУДИЈА НА ТРОГОДИШЊИ МАНДАТ У СУДОВИМА ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ НАДЛЕЖНОСТИ У Р. СРБИЈИ

ОБАВЕШТЕЊЕ

По тужби ради утврђења незаконитости Одлуке о избору судија на први мандат у судовима опште и посебне надлежности у Републици Србији („Службени гласник РС“, бр. 111/09 од 29. децембра 2009. године) пред Управним судом, одељење у Крагујевцу,улица Кнеза Михајла број 2. одржаће се прва ЈАВНА РАСПРАВА дана 30. маја 2013. године са почетком у 10,30 часова, судница број 79, спрат 2.
Управни спор се води по тужби неизабраног судије за прекршаје Оливере Вукашиновић из Ужица ради поништаја Одлуке о избору судија изабраних на трогодишњи мандат у Прекршајном суду у Ужицу из 2009. године, као незаконите, а коју је донела Народна скупштина Р. Србије у претходном сазиву, по предлогу првог састава Високог савета судства.
Пред Управним судом током 2011. и 2012. године поднето је више тужби ради поништаја Одлуке Народне скупштине Р. Србије о избору судија на први мандат, као незаконите, у делу који се односи на судове у којима су подносиоци конкурисали.
Сходно члану 35. Закона о управним споровима расправа је јавна, што представља и један од елемената права на правично суђење. Јавност усмене расправе подразумева отвореност према свакоме, а на тај начин демократску контролу рада суда од стране јавног мњења. Интерес јавности је да зна на који начин је вршен избор за судије на први мандат у тзв реформи правосуђа у Србији 2009. године.
Незаконит избор или избор по закону и према заслугама је директној вези са судском независношћу и самосталношћу што је предмет интересовња домаћих и међународних правних стручњака, удружења, медија и грађана.
Српско правосуђе је пред својеврсним испитом самосталности и везаности правом баш у предметима којим са оспорава поступак избора судија у коме су и сами изабрани. Почетак владавине права или даљи суноврат правосуђа? Видећемо 30. маја.

З А П И С Н И Ц И Високог савета судства

Заједница Правда упутила је захтев за приступ информацијма од јавног значаја 03.августа 2011. године Високом савету судства које се тичу разлога избора изабраних кандидата и неизбора судија за прекршаје као и питања у вези других одлука ВССа.
Ни после три године од избора носилаца правосудних функција у Србији, нема одговора како су примењивани критеријуми и мерила приликом одабира кандидата. Избор за јавну – правосудну функцију, не може бити службена тајна. Грађани имају право да знају да ли су изабрани најбољи кандидати и да ли је поштована процедура избора.
Обзиром да су Високи савет судства и Државно веће тужилаца доставили дописе Заједници Правда, у којима или нису пружили информације од јавног значаја не наводећи конкретне одговоре или налазећи разлог да су службена тајна, постављају се и следећа питања:

  • Да ли је могуће да Високи савет судства, и Државно веће тужилаца који би требало да представљају наши најкомпетентнији правници из области професуре, адвокатуре и самих судија и тужилаца, не знају шта подразумева информација од јавног значаја?
  • Или крију информације од грађана?
  • Да ли је проблем на релацији са транспарентношћу или са истином?

Повереник за информације од јавног значаја донео је Решење којим се поништава одлука Високог савета судства (одговор ВСС од 16.03.2012.године, након поништења првог одговора по Решењу Повереника, након жалбе тражиоца информације…) и налаже Високом савету судства да достави Заједници Правда обавештење да ли поседује тражене информације односно документе у којима су исте садржане, најкасније у року од петнаест дана од пријема истог Решења..
Високи савет судства је 23.11.2012. послао допис Заједници Правда, којим опет није доставио одговоре по свим траженим информацијама.
Након (скоро) трогодишњег захтева Заједнице Правда, да ВСС записника са свих седница учини доступне јавности и након неколико решења Повереника којим налаже ВСС да Записници са седница не могу бити службена тајна већ да морају бити доступни сваком грађанину на увид, ВСС је један (већи) део записника учинио доступним.
Све записнике за које је ВСС одлучио да постави на своју интернет презентацију, као и записнике које није поставио, а које наше удружење поседује можете погледати и прузети ОВДЕ.
У 2009 год. ВСС је одржао тзв. оснивачку и још 38 седница. Од седница из 2009. год. записнице са 1, 2, 3, 4, 5, 14, 30, 31 и 36 седнице нису доступни јавности. Заједница Правда ће тражити да ВСС достави све податке који су тражени, и чије је достављање Решењем наложио Повереник да се доставе. Одређени делови записника су сакривени од јавности као што је случај са делом записника са 33 седнице одржане 16. 12. 2009. год.
у 2010. год. ВСС је одржао 28 седница. Јавност је остала ускраћена за записнике са 20,23 и 26 седнице. ВСС (који није конституисан у складу са законом и којим председава особа која није изабрана у складу са законом) је одржао 5 седница, а записнике са ових седница такође можете преузети са нашег блога. Априла 2011. год. након тзв. избора првог састава ВСС, овај савет је одржао 24 седнице од којих записници са 10, 23 и 24 још увек нису доступни јавности.
О непоступању по Решењу Повереника обавестићемо истог, ради предузимања мера за извршење решења, као и Заштитника грађана.

Документи у вези са овим чланком:

  1. Решење Повереника за информације од јавног значаја
  2. Одговор ВСС на захтев за приступ информацијама од јавног значаја
  3. Записници са седница ВСС

Нестали у акцији Државног већа тужилаца

„Чланови Већа су још једном појединачно размотрили пријаве кандидата за избор и избор, односно утврђивање кандидата за први избор за заменике јавних тужилаца у јавним тужилаштвима и тужилаштвима посебне надлежности, након чега се прешло на појединачно гласање….
По завршетку гласања и пребројавању гласова за сваког појединачног кандидата, констатује се да су једногласно изабрани за заменике тужиоца следећи кандидати…
Одлука о избору заменика јавног тужиоца са образложењем , бр.119-01-253/2009-01 од 15. децембра 2009. године, представља  саставни део записника и као таква биће упућена у Службени гласник РС на објављивање.“

Дакле, пошто су чланови ДВТа демократски гласали и једногласно изабрали кандидате који су достојни стручни и оспособљени за обављање ове дужности, који су прошли ригорозну контролу БИА (УДБА ако вам је милије) и имали среће да им супружници нису адвокати, или нашли везу да им се ова ситница прогледа кроз прсте (јер постоје и овакви заменици), неко од чланова ДВТа је решио да још једном прелиста овај драгоцени списак изабраних.

Прочитајте остатак овог чланка

Изабрани или препоручени да суде (други део)

Да ли је ВСС бирао судије мимо Одлуке о утврђивању критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова

Судије поред завршеног правног факултета, положено правосудног испита и потребног радног искуства, морају да задовољавају и захтеве за избор у погледу стручности оспособљености и достојности.

Стручности – подразумева теоријско и практично знање потребно за обављање судијске функције

Оспособљеност – подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правних знања у решавању судских предмета

Достојност – моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама.

Стручност судије за прекршаје који се кандидује за прекршајни суд сагледава се према основним и допунским мерилима  (члан 5. Одлуке)

  1. број и врста предмета у раду;
  2. број мериторно решених предмета и предмета решених на други начин;
  3. број потврђених, преиначених и укинутих одлука по правном леку;
  4. време израде одлуке;
  5. проценат испуњености оријентационе норме и коефицијент ажурности;
  6. број предмета у којима је застарело вођење предмета а који се могу приписати очигледном пропусту кандидата;

Оспособљеност судије за прекршаје који је кандидат за судију оцењује се на основу вредновања његовог рада и мишљења седнице судија у органу за прекршаје и већа за прекршаје

Достојност судије за прекршаје оцењује се на основу мишљења седнице судија органа у којем је судија за прекршаје вршио, односно врши функцију.

Избор за судију суда вишег степена подразумева избор судије у суд вишег степена, без обзира на врсту суда. Основно мерили за избор за судију суда вишег степена је ОЦЕНА РАДА. Поред овог основног мерила постоје и допунска: академски назив, познавање рада на рачунару и страних језика, објављени стручни радови, учешће у програмима стручног усавршавања… Достојност судије који се пријави за избор у суд вишег степена подразумева се. Ова правила примењују се како на судија за прекршаје тако и на судије прекршајних судова.

Прочитајте остатак овог чланка

Изабрани или препоручени да суде

Одлука коју је Уставни суд донео у случају судије САВЕЉИЋ, којом је изборима у организацији крњег и никада конституисаног ВСС како то закон налаже, дао ЛЕГИТИМИТЕТ, то јест пренебрегнуо кршења Устава, закона и Одлуке од стане ВСС, није у складу ни са домаћим правним прописима, ни са међународним правом.
Замислимо да на изборима за Народну скупштину РС или неки локални парламент  изборна комисија (РИК, ГИК, ОИК) прогласи за победника (посланика, одборника) неког кандидата који није добио највећи број гласова бирача, на тај начин што РИК, ГИК, ОИК: погрешно преброје гласове, погрешно израчуна (сабере) гласове бирача, прихвати не важеће гласачке листиће као регуларне, прихвати гласове лица који немају право гласа, установи да су одређена лица гласала више пута и овакве радње прогласи регуларним, установи да су припадници МУПа, БИА (УДБА) или страначки активисти на бирачким местима претили бирачима уколико не гласају за неку политичку опцију, установи да није обезбеђена тајност избора јер су на бирачким местима иза паравана биле постављене камере, или било коју другу изборну неправилност која вам је позната из наше скорије историје или вам падне на памет.

Шта би у оваквом случају урадио Уставни суд. Поништио би изборе због кршења изборних радњи (наравно услов за овакву одлуку је да УС буде независтан).
Прочитајте остатак овог чланка

%d bloggers like this: