Заједница Правда

Zajednica Pravda (Communitas Iustitia) Srbija, Sremska Mitrovica

Народна скупштина Републике Србије поступа супротно одлукама Уставног суда

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће – члан 166. став 2. Устава Републике Србије. У својим одлукама Уставни суд по уставним жалбама неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (судије које су обављале дужност у органима и већима за прекршаје) налази да су подносиоци ових уставних жалби имали право, које произлази из Устава и Закона о управним споровима, да тужбом у управном спору побијају Одлуку Народне скупштине Републике Србије о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности. Прочитајте остатак овог чланка

Advertisements

Тајне и страхови Високог савета судства

Високи савет судства кажњен новчаном казном због недостављања информација од јавног значаја које се односе на избор судија 2009. године

vss-nata

„Мистификацију тајни подржавају људи нечистих намера и прљавих руку.“
„Тајна  је онолико чврста колики је страх од њеног откривања.“
Петар Бокун српски неуропсихијатар Прочитајте остатак овог чланка

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Састанак код Заштитника грађана

Поводом задњег дописа, од многих, које је Зaједница Правда упутила Заштитнику грађана, заказан нам је пријем код господина Јанковић Саше дана 10.01.2014. године у 13,30 часова.
О разговору који је трајао око сат и по, можемо обавестити следеће: Прочитајте остатак овог чланка

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Нове одлуке Високог савета судства


vss-nata
На седници 17. септембра 2013. године Високи савет судства је према дневном реду требао да одлучује о статусу неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (бивше судије органа и већа за прекршаје). Међутим, на тој седници се доносила одлука о томе како поступити по пресудама Управног суда, што је много уже поимање од насловљеног. Након седнице, донете су прве одлуке, њих 35, у поступку по пресудама Управног суда. Нове одлуке Високог савета судства су идентичне за сваког тужиоца – неизабраног судију из члана 99. став 2. Закона о судијама. Образложење ових одлука је у супротности са законима, Уставом и потврђеним правилима међународног права. Прочитајте остатак овог чланка

Управни суд одлучио: законит избор судија на први мандат

zgrada_1Суштина норми управног права у свакој држави јесте уређивање и оживотворење јавноправних позиција грађана и њихових колективитета, на основу и у примени устава и закона.
Управни спор би требало да представља гарантију грађанима од противправног вршења управних активности. У Препоруци Комитета министара Савета Европе П (2004) 20 о судској ревизији/контроли управних аката од 15. децембра 2004. године, која је узимана у обзир приликом доношења сада важећег Закона о управним споровима („Службени гласник РС, бр 111/09 од 29.12.2009. године) између осталих, наводи се:
ДОМЕН СУДСКЕ РЕВИЗИЈЕ 2.1.б.:“Суд би требало да је у могућности да ревидира свако кршење закона, укључујући недостатак стручности, неправилности поступка и злоупотребу овлашћења.“;
НЕЗАВИСАН И НЕПРИСТРАСАН СУД 3.а:“Судску ревизију треба да спроводи суд основан по закону, чија независност и непристрасност су гарантовани у складу са условима из Препоруке бр. Р (94) 12″; Прочитајте остатак овог чланка

Високи савет судства и даље не поступа по решењу Повереника

baner

По трећи пут по наведеном Захтеву за приступ информацијама од јавног значаја Високи савет судства у сталном саставу, са освеженим саставом – новим члановима: Министром правде, Председником одбора за правосуђе Народне скупштине, професором и В.Ф. Председника Врховног касационог суда, поступа у истом тренду непоштовања јавности, недостављајући информације од јавног значаја, какав је неспорно избор судија у Србији, те не поштује Решење Повереника за информације од јавног значаја… као и законе Републике Србије. Од судско управног тела, какав је Високи савет судства, требало би очекивати и више од поштовања норми своје земље. За очекивати је да управља системом правосуђа на транспарентан начин, и без захтева појединаца или удружења. Избор судија је питање од јавног значаја и тиче се свих грађана Србије као и правних лица, како домаћих, тако и оних који послују у Србији. Када Високи савет не поштује ни минумум стандарда јавности рада приликом избора судија, нити законе Србије, нити налоге Повереника, већ и даље крије начин, методе и разлоге избора лица који су постали судије у једном спорном избору, јасно је да се не може очекивати владавина права у нашој земљи. Из Одговора Високог савета судства по Решењу Повереника, на питања Заједнице Правда поднетих августа 2011. године, Високи савет судства не одговара нити доставља тражене информације ни након скоро две године. Како се ради о телу (ВСС) које би требало да се побрине и за поштовање суђења у разумном року од стране домаћих судова, како су ове информације од значаја за јавност, јер она има право на судије – и то најбоље кандидате, а како су ове информације потребне и за вођење поступака насталих поводом избора судија, од стране неизабраних, то налазимо да је поступање (заправо боље рећи непоступање) Високог савета судства показатељ његовог недемократског карактера и његовог самовлашћа. Одговор Високог савета судства број 7-00-00-00088/2011-01 од 10.04.2013. године је у суштини одговор да нам не дају одговоре, неће да их дају и тако им се може. Избегнут је одговор на тражене информације и то веома грубо и дрско. Нису достављени ни сви записници, нити саставни делови истих, навели су да нису сачињавали ранг листе, а тражене су исте за судове где су конкурисале судије за прекршаје, нису дате оцене рада за судије за прекршаје, што је основ за напредовање по Одлуци о кртеријумима, за кандидате судија за прекршаје са Косова и Метохије, су раније одговорили да немају резултате рада, па на питање на основу којих параметара су донели одлуку кога предложити а кога не за избор за судију, одговара се да су сви имали право на избор, што нема додирних тачака са питањем. И остали „одговори“ нису одговори на питања. То су флослуке у смислу да су поштовали законе, критеријуме и сл. Високи савет судства је показао оваквим дописом да је изнад закона и одговорности. Заједница Правда ће тражити од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, да у складу са законским могућностима изврши своје решење.
Испуњавајући само један део из Решења Повереника ВСС нам је доставио још један број Записника са седница тзв. првог и тзв. сталног састава овог Савета. Ако изузмемо саставне делове записника, као што су, издвојена мишљења, послати мејлови, листе кандидата по судовима… које ВСС још увек није учинио доступним, а које ћемо преко повереника и даље тражити, из 2009. године записник са 30. седнице од 02.12.2009. год, још увек је тајна.
2010. година је комплетирана, осим саставних делова, док из 2011. године, нису и даље доступни јавности записници тзв. сталног састава ВСС са 2 (12.04.), 4 (29.04.) и 24 (22.11) седнице.

Документи у вези са овим чланком
Записници са седница ВСС из 2009. године
прва седница
друга седница
трећа седница
четврта седница
пета седница
четрнаеста седница
тридесетпрва седница
тридесетшеста седница
Записници са седница ВСС из 2010. године
двадесета седница
двадесеттрећа седница
двадесетшеста седница
Записник са 23. седнице тзв. сталног састава ВСС из 2011. године
Допис ВСС Заједници Правда од 10.04.2013. године
Записнике са ових и других седница ВСС можете преузети ОВДЕ

%d bloggers like this: