Заједница Правда

Zajednica Pravda (Communitas Iustitia) Srbija, Sremska Mitrovica

Архиве категорија: Дописи

Народна скупштина Републике Србије поступа супротно одлукама Уставног суда

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће – члан 166. став 2. Устава Републике Србије. У својим одлукама Уставни суд по уставним жалбама неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (судије које су обављале дужност у органима и већима за прекршаје) налази да су подносиоци ових уставних жалби имали право, које произлази из Устава и Закона о управним споровима, да тужбом у управном спору побијају Одлуку Народне скупштине Републике Србије о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности. Прочитајте остатак овог чланка

Advertisements

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Састанак код Заштитника грађана

Поводом задњег дописа, од многих, које је Зaједница Правда упутила Заштитнику грађана, заказан нам је пријем код господина Јанковић Саше дана 10.01.2014. године у 13,30 часова.
О разговору који је трајао око сат и по, можемо обавестити следеће: Прочитајте остатак овог чланка

Високи савет судства и даље не поступа по решењу Повереника

baner

По трећи пут по наведеном Захтеву за приступ информацијама од јавног значаја Високи савет судства у сталном саставу, са освеженим саставом – новим члановима: Министром правде, Председником одбора за правосуђе Народне скупштине, професором и В.Ф. Председника Врховног касационог суда, поступа у истом тренду непоштовања јавности, недостављајући информације од јавног значаја, какав је неспорно избор судија у Србији, те не поштује Решење Повереника за информације од јавног значаја… као и законе Републике Србије. Од судско управног тела, какав је Високи савет судства, требало би очекивати и више од поштовања норми своје земље. За очекивати је да управља системом правосуђа на транспарентан начин, и без захтева појединаца или удружења. Избор судија је питање од јавног значаја и тиче се свих грађана Србије као и правних лица, како домаћих, тако и оних који послују у Србији. Када Високи савет не поштује ни минумум стандарда јавности рада приликом избора судија, нити законе Србије, нити налоге Повереника, већ и даље крије начин, методе и разлоге избора лица који су постали судије у једном спорном избору, јасно је да се не може очекивати владавина права у нашој земљи. Из Одговора Високог савета судства по Решењу Повереника, на питања Заједнице Правда поднетих августа 2011. године, Високи савет судства не одговара нити доставља тражене информације ни након скоро две године. Како се ради о телу (ВСС) које би требало да се побрине и за поштовање суђења у разумном року од стране домаћих судова, како су ове информације од значаја за јавност, јер она има право на судије – и то најбоље кандидате, а како су ове информације потребне и за вођење поступака насталих поводом избора судија, од стране неизабраних, то налазимо да је поступање (заправо боље рећи непоступање) Високог савета судства показатељ његовог недемократског карактера и његовог самовлашћа. Одговор Високог савета судства број 7-00-00-00088/2011-01 од 10.04.2013. године је у суштини одговор да нам не дају одговоре, неће да их дају и тако им се може. Избегнут је одговор на тражене информације и то веома грубо и дрско. Нису достављени ни сви записници, нити саставни делови истих, навели су да нису сачињавали ранг листе, а тражене су исте за судове где су конкурисале судије за прекршаје, нису дате оцене рада за судије за прекршаје, што је основ за напредовање по Одлуци о кртеријумима, за кандидате судија за прекршаје са Косова и Метохије, су раније одговорили да немају резултате рада, па на питање на основу којих параметара су донели одлуку кога предложити а кога не за избор за судију, одговара се да су сви имали право на избор, што нема додирних тачака са питањем. И остали „одговори“ нису одговори на питања. То су флослуке у смислу да су поштовали законе, критеријуме и сл. Високи савет судства је показао оваквим дописом да је изнад закона и одговорности. Заједница Правда ће тражити од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, да у складу са законским могућностима изврши своје решење.
Испуњавајући само један део из Решења Повереника ВСС нам је доставио још један број Записника са седница тзв. првог и тзв. сталног састава овог Савета. Ако изузмемо саставне делове записника, као што су, издвојена мишљења, послати мејлови, листе кандидата по судовима… које ВСС још увек није учинио доступним, а које ћемо преко повереника и даље тражити, из 2009. године записник са 30. седнице од 02.12.2009. год, још увек је тајна.
2010. година је комплетирана, осим саставних делова, док из 2011. године, нису и даље доступни јавности записници тзв. сталног састава ВСС са 2 (12.04.), 4 (29.04.) и 24 (22.11) седнице.

Документи у вези са овим чланком
Записници са седница ВСС из 2009. године
прва седница
друга седница
трећа седница
четврта седница
пета седница
четрнаеста седница
тридесетпрва седница
тридесетшеста седница
Записници са седница ВСС из 2010. године
двадесета седница
двадесеттрећа седница
двадесетшеста седница
Записник са 23. седнице тзв. сталног састава ВСС из 2011. године
Допис ВСС Заједници Правда од 10.04.2013. године
Записнике са ових и других седница ВСС можете преузети ОВДЕ

З А П И С Н И Ц И Високог савета судства

Заједница Правда упутила је захтев за приступ информацијма од јавног значаја 03.августа 2011. године Високом савету судства које се тичу разлога избора изабраних кандидата и неизбора судија за прекршаје као и питања у вези других одлука ВССа.
Ни после три године од избора носилаца правосудних функција у Србији, нема одговора како су примењивани критеријуми и мерила приликом одабира кандидата. Избор за јавну – правосудну функцију, не може бити службена тајна. Грађани имају право да знају да ли су изабрани најбољи кандидати и да ли је поштована процедура избора.
Обзиром да су Високи савет судства и Државно веће тужилаца доставили дописе Заједници Правда, у којима или нису пружили информације од јавног значаја не наводећи конкретне одговоре или налазећи разлог да су службена тајна, постављају се и следећа питања:

  • Да ли је могуће да Високи савет судства, и Државно веће тужилаца који би требало да представљају наши најкомпетентнији правници из области професуре, адвокатуре и самих судија и тужилаца, не знају шта подразумева информација од јавног значаја?
  • Или крију информације од грађана?
  • Да ли је проблем на релацији са транспарентношћу или са истином?

Повереник за информације од јавног значаја донео је Решење којим се поништава одлука Високог савета судства (одговор ВСС од 16.03.2012.године, након поништења првог одговора по Решењу Повереника, након жалбе тражиоца информације…) и налаже Високом савету судства да достави Заједници Правда обавештење да ли поседује тражене информације односно документе у којима су исте садржане, најкасније у року од петнаест дана од пријема истог Решења..
Високи савет судства је 23.11.2012. послао допис Заједници Правда, којим опет није доставио одговоре по свим траженим информацијама.
Након (скоро) трогодишњег захтева Заједнице Правда, да ВСС записника са свих седница учини доступне јавности и након неколико решења Повереника којим налаже ВСС да Записници са седница не могу бити службена тајна већ да морају бити доступни сваком грађанину на увид, ВСС је један (већи) део записника учинио доступним.
Све записнике за које је ВСС одлучио да постави на своју интернет презентацију, као и записнике које није поставио, а које наше удружење поседује можете погледати и прузети ОВДЕ.
У 2009 год. ВСС је одржао тзв. оснивачку и још 38 седница. Од седница из 2009. год. записнице са 1, 2, 3, 4, 5, 14, 30, 31 и 36 седнице нису доступни јавности. Заједница Правда ће тражити да ВСС достави све податке који су тражени, и чије је достављање Решењем наложио Повереник да се доставе. Одређени делови записника су сакривени од јавности као што је случај са делом записника са 33 седнице одржане 16. 12. 2009. год.
у 2010. год. ВСС је одржао 28 седница. Јавност је остала ускраћена за записнике са 20,23 и 26 седнице. ВСС (који није конституисан у складу са законом и којим председава особа која није изабрана у складу са законом) је одржао 5 седница, а записнике са ових седница такође можете преузети са нашег блога. Априла 2011. год. након тзв. избора првог састава ВСС, овај савет је одржао 24 седнице од којих записници са 10, 23 и 24 још увек нису доступни јавности.
О непоступању по Решењу Повереника обавестићемо истог, ради предузимања мера за извршење решења, као и Заштитника грађана.

Документи у вези са овим чланком:

  1. Решење Повереника за информације од јавног значаја
  2. Одговор ВСС на захтев за приступ информацијама од јавног значаја
  3. Записници са седница ВСС

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Представници Заједнице Правда су 22.08.2012.год.у Министарству правде и државне управе обавили разговор на којем су изнели проблеме са којима се од тзв. „општег избора“ сусрећу неизбаране судије за прекршаје, као и проблеме у вези са статусом судија за прекршаје у овом избору. Позвани смо да доставимо своје виђење решења ових проблема.

Заједница Правда је 08.09.2012. год. доставила Влади Србије и Министарству правде и државне управе два предлога закона, а који су у суштини усмерени на признавање судијске дужности судијама за прекршаје до избора. Предлажено је да се ово учини изменама прелазних одредаба Закона о судијама чланa 100. став 4. којом би се именовање судија за прекршаје сматрало првим избором и то, у једној варијанти у односу на правне следбенике, а у другој правно признање фактичког стања да се ради о судијској дужности (у складу са чланом 27. Устава и истом надлежношћу органа и прекршајних судова).
Закон о отклањању последица повреда права судијама за прекршаје у избору за судије судова опште и посебне надлежности Републике Србије је предлог закона са повратним дејством (Lex Specialis) којим се изабране судија за прекршаје сматрају изабраним на сталну судијску функцију, а неизабране судије за прекршаје добијају право на правни лек као и друге судије. Оваквим предлогом омогућује се поштовање чланова 32 и 36. Устава Р. Србије, као и чланова 6. и 13. Европске конвенције о људским правима и слободама,односно право на правично суђење и делотворни правни лек.
Предлогом Закона о изменама и допунама Закона о судијама изабране судије за прекршаје у прекшајне судове или Виши прекршајни суд сматрају се изабраним на сталну судијску функцију, док неизабране судије за прекршаје добијају право на правни лек због прекида судијске дужности.
Заједница Правда је 10.09.2012.год. ове предлоге закона доставила и Удружењу судија прекршајних судова Републике Србије (УСПСРС) са позивом да се изјасне да ли ће да подрже ове предлоге код надлежних институција и да нас о томе обавесте и да уколико имају своје предлоге решења којим би се исправила незавидна ситуација у којој су се нашле и изабране и неизабране судије за прекршаје, те  да нам исте доставе како би смо их размотрили и евентуално подржали.
УСПСРС се до 20.09.2012. није изјаснио да ли подржава наше предлоге, нити је доставио било какву информацију о њиховом предлогу за решавање статуса судија за прекршаје. У разговорима које смо водили са председником УСПСРС и незаконитим ВФ председником Вишег прекршајног суда г. Зораном Пашалићем сазнали смо да то удружење уопште нема предлоге којим би се решила ситуација неизабраних судија за прекршаје. Подсећамо да је ово удружење за разлику од осталих струковних удружења, своје неизабране колеге избацило из чланства и да није сматрало да треба да се заједно са Друштвом судија и Удружењем тужилаца залаже за исправљање неправилности изазваних накарадном тзв. „реформом правосуђа“. Без обзира на досадашња поступања овог удружења, Заједница Правда је иницирала сарадњу са овим удружењем што друга страна није прихватила.
Обзиром да није било могуће постићи договор са председником УСПСРС односно да г. Пашалић није прихватио понуђану сарадњу, Заједница Правда се обратила директно члановима Главног одбора УСПСРС и тражила да се изјасне о понуђеним предлозима те да нас обавесте до петка 21.09.2012.г. у 12ч да ли подржавају ове предлоге као и понудила могућност да се ограде од поступања председника З. Пашалића.

Документи у вези са овим чланком:

  1. Закон о отклањању последица повреда права судијама за прекршаје у избору за судије судова опште и посебне надлежности Републике Србије
  2. Закон о изменама и допунама Закона о судијама

У ишчекивању мишљења Заштитника грађана

Заштитник грађана се дана 11.01.2012.године огласио  Мишљењем сходно својим надлежностима, поводом нелегитимности и нелегалности рада Високог савета судства на које је указало Друштво судија Србије дописом од 15.12.2011.године.
Заједница Правда обратила Заштнику грађана дописом од 25.08.2011.године, којим се указује на незаконитости које су специфичне за неизабране судије за прекршаје и којим се тражи од Заштитника грађана да се изјасни, да своје мишљење и препоруку у погледу поступања Високог савета судства у односу на ову категорију судија и којим се предлаже Заштитнику грађана да Народној скупштини да препоруке за утврђивање одговорности чланова Високог савета судства, обзиром на грубо оглушавање о правила добре управе, на непоступање по Препорукама Заштитника грађана, као и поновном кршењу Закона о судијама, односно непоступања по члану 5. Закона о изменама и допунам Закона о судијама, не узимајући у ревизију одлуке о неизабраним судијама из члана 101. истог закона (који обухвата судије за прекршаје)
Прочитајте остатак овог чланка

%d bloggers like this: