Заједница Правда

Zajednica Pravda (Communitas Iustitia) Srbija, Sremska Mitrovica

Архиве категорија: Управни суд

Народна скупштина Републике Србије поступа супротно одлукама Уставног суда

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће – члан 166. став 2. Устава Републике Србије. У својим одлукама Уставни суд по уставним жалбама неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (судије које су обављале дужност у органима и већима за прекршаје) налази да су подносиоци ових уставних жалби имали право, које произлази из Устава и Закона о управним споровима, да тужбом у управном спору побијају Одлуку Народне скупштине Републике Србије о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности. Прочитајте остатак овог чланка

Advertisements

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Нове одлуке Високог савета судства


vss-nata
На седници 17. септембра 2013. године Високи савет судства је према дневном реду требао да одлучује о статусу неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (бивше судије органа и већа за прекршаје). Међутим, на тој седници се доносила одлука о томе како поступити по пресудама Управног суда, што је много уже поимање од насловљеног. Након седнице, донете су прве одлуке, њих 35, у поступку по пресудама Управног суда. Нове одлуке Високог савета судства су идентичне за сваког тужиоца – неизабраног судију из члана 99. став 2. Закона о судијама. Образложење ових одлука је у супротности са законима, Уставом и потврђеним правилима међународног права. Прочитајте остатак овог чланка

Управни суд одлучио: законит избор судија на први мандат

zgrada_1Суштина норми управног права у свакој држави јесте уређивање и оживотворење јавноправних позиција грађана и њихових колективитета, на основу и у примени устава и закона.
Управни спор би требало да представља гарантију грађанима од противправног вршења управних активности. У Препоруци Комитета министара Савета Европе П (2004) 20 о судској ревизији/контроли управних аката од 15. децембра 2004. године, која је узимана у обзир приликом доношења сада важећег Закона о управним споровима („Службени гласник РС, бр 111/09 од 29.12.2009. године) између осталих, наводи се:
ДОМЕН СУДСКЕ РЕВИЗИЈЕ 2.1.б.:“Суд би требало да је у могућности да ревидира свако кршење закона, укључујући недостатак стручности, неправилности поступка и злоупотребу овлашћења.“;
НЕЗАВИСАН И НЕПРИСТРАСАН СУД 3.а:“Судску ревизију треба да спроводи суд основан по закону, чија независност и непристрасност су гарантовани у складу са условима из Препоруке бр. Р (94) 12″; Прочитајте остатак овог чланка

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

ПРВА ЈАВНА РАСПРАВА РАДИ ПОНИШТАЈА ОДЛУКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ О ИЗБОРУ СУДИЈА НА ТРОГОДИШЊИ МАНДАТ У СУДОВИМА ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ НАДЛЕЖНОСТИ У Р. СРБИЈИ

ОБАВЕШТЕЊЕ

По тужби ради утврђења незаконитости Одлуке о избору судија на први мандат у судовима опште и посебне надлежности у Републици Србији („Службени гласник РС“, бр. 111/09 од 29. децембра 2009. године) пред Управним судом, одељење у Крагујевцу,улица Кнеза Михајла број 2. одржаће се прва ЈАВНА РАСПРАВА дана 30. маја 2013. године са почетком у 10,30 часова, судница број 79, спрат 2.
Управни спор се води по тужби неизабраног судије за прекршаје Оливере Вукашиновић из Ужица ради поништаја Одлуке о избору судија изабраних на трогодишњи мандат у Прекршајном суду у Ужицу из 2009. године, као незаконите, а коју је донела Народна скупштина Р. Србије у претходном сазиву, по предлогу првог састава Високог савета судства.
Пред Управним судом током 2011. и 2012. године поднето је више тужби ради поништаја Одлуке Народне скупштине Р. Србије о избору судија на први мандат, као незаконите, у делу који се односи на судове у којима су подносиоци конкурисали.
Сходно члану 35. Закона о управним споровима расправа је јавна, што представља и један од елемената права на правично суђење. Јавност усмене расправе подразумева отвореност према свакоме, а на тај начин демократску контролу рада суда од стране јавног мњења. Интерес јавности је да зна на који начин је вршен избор за судије на први мандат у тзв реформи правосуђа у Србији 2009. године.
Незаконит избор или избор по закону и према заслугама је директној вези са судском независношћу и самосталношћу што је предмет интересовња домаћих и међународних правних стручњака, удружења, медија и грађана.
Српско правосуђе је пред својеврсним испитом самосталности и везаности правом баш у предметима којим са оспорава поступак избора судија у коме су и сами изабрани. Почетак владавине права или даљи суноврат правосуђа? Видећемо 30. маја.

У ишчекивању мишљења Заштитника грађана

Заштитник грађана се дана 11.01.2012.године огласио  Мишљењем сходно својим надлежностима, поводом нелегитимности и нелегалности рада Високог савета судства на које је указало Друштво судија Србије дописом од 15.12.2011.године.
Заједница Правда обратила Заштнику грађана дописом од 25.08.2011.године, којим се указује на незаконитости које су специфичне за неизабране судије за прекршаје и којим се тражи од Заштитника грађана да се изјасни, да своје мишљење и препоруку у погледу поступања Високог савета судства у односу на ову категорију судија и којим се предлаже Заштитнику грађана да Народној скупштини да препоруке за утврђивање одговорности чланова Високог савета судства, обзиром на грубо оглушавање о правила добре управе, на непоступање по Препорукама Заштитника грађана, као и поновном кршењу Закона о судијама, односно непоступања по члану 5. Закона о изменама и допунам Закона о судијама, не узимајући у ревизију одлуке о неизабраним судијама из члана 101. истог закона (који обухвата судије за прекршаје)
Прочитајте остатак овог чланка

Управни суд не зна своју надлежност

Уставни суд РС је после протека од године и по дана успео да одлучи  како да  се отараси предмета незабраних судија за прекршаје, који су поднели Уставне жалбе и жалбе због кршења људских права у поступку избора судија 2009.године, од стране Високог савета судства и Народне скупштине.
Први предмети су решени  у јулу месецу, затим септембру…по два-три на свакој седници. До оних последњих, очигледно ће оваквим темпом проћи, и више од две године. Дакле Уставни суд кршећи принцип суђења у разумном року, чак и не одлучује у меритуму, већ доноси процесну одлуку. Требало му је, преко годину и по дана да утврди да он није надлежан. Наиме, Уставни суд жалбе и уставне жалбе  одбацује из разлога недопуштености, јер нису искоришћена сва правна средства. Колико бисмо требали чекати на одлуку о суштини ствари? Више је него очигледно да оваквим поступањем Уставни суд крши право на правично суђење.
Иначе Уставни суд је последња брана за поштовање суђења у разумном року којем се грађани обраћају, због неефикасности домаћих судова. Осим што протеком разумног рока суђења Уставни суд крши право на правично суђење, он такође показује намеру да се консолидује стање избора судија, иако је незаконито. Уколико се покаже незаконитост поступања тела која су избор спроводила и на тај начин прибавила одређеним кандидатима судијску функцију, која у законито спроведеном поступку нису могла бити именована, то би имало далекосежне последице. Последице се односе на независност судства, на одговорност лица која су га спровела, као и поступање у предметима грађана од стране судије који и није могао бити судија, да је закон поштован приликом избора. Свакако да ове последице изискују хитно поступање. Хитности поступања у овим предметима иде у прилог и да је судијама за прекршаје неизбором прекинута функција, и радни однос.
Прочитајте остатак овог чланка

%d bloggers like this: