С А О П Ш Т Е Њ Е

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ЧЛАНОВА ПРВОГ САСТАВА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА

Заједница Правда, која окупља неизабране судије за прекршаје, по општим изборима из децембра 2009. године, је у Tужилаштву за организовани криминал, поднела кривичну пријаву против свих (11) чланова тзв. првог састава Високог савета судиства (ВСС) због кривичног дела злоупотребе службемог положаја приликом избора судија, односно предлагања кандидата на прву судијску функцију, чиме су овим кандидатима прибавили велику материјалну корист, а неизабраним и непредложеним кандидатима нанели вишемилионсу штету.

Народна скупштина Републике Србије поступа супротно одлукама Уставног суда

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће – члан 166. став 2. Устава Републике Србије. У својим одлукама Уставни суд по уставним жалбама неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (судије које су обављале дужност у органима и већима за прекршаје) налази да су подносиоци ових уставних жалби имали право, које произлази из Устава и Закона о управним споровима, да тужбом у управном спору побијају Одлуку Народне скупштине Републике Србије о избору судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности.

Тајне и страхови Високог савета судства

Високи савет судства кажњен новчаном казном због недостављања информација од јавног значаја које се односе на избор судија 2009. године

„Мистификацију тајни подржавају људи нечистих намера и прљавих руку.“
„Тајна  је онолико чврста колики је страх од њеног откривања.“
Петар Бокун српски неуропсихијатар

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Састанак код Заштитника грађана

Поводом задњег дописа, од многих, које је Зaједница Правда упутила Заштитнику грађана, заказан нам је пријем код господина Јанковић Саше дана 10.01.2014. године у 13,30 часова.
О разговору који је трајао око сат и по, можемо обавестити следеће:

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е – Нове одлуке Високог савета судства

На седници 17. септембра 2013. године Високи савет судства је према дневном реду требао да одлучује о статусу неизабраних судија из члана 99. став 2. Закона о судијама (бивше судије органа и већа за прекршаје). Међутим, на тој седници се доносила одлука о томе како поступити по пресудама Управног суда, што је много уже поимање од насловљеног. Након седнице, донете су прве одлуке, њих 35, у поступку по пресудама Управног суда. Нове одлуке Високог савета судства су идентичне за сваког тужиоца – неизабраног судију из члана 99. став 2. Закона о судијама. Образложење ових одлука је у супротности са законима, Уставом и потврђеним правилима међународног права.

Управни суд одлучио: законит избор судија на први мандат

Суштина норми управног права у свакој држави јесте уређивање и оживотворење јавноправних позиција грађана и њихових колективитета, на основу и у примени устава и закона.
Управни спор би требало да представља гарантију грађанима од противправног вршења управних активности. У Препоруци Комитета министара Савета Европе П (2004) 20 о судској ревизији/контроли управних аката од 15. децембра 2004. године, која је узимана у обзир приликом доношења сада важећег Закона о управним споровима („Службени гласник РС, бр 111/09 од 29.12.2009. године) између осталих, наводи се:
ДОМЕН СУДСКЕ РЕВИЗИЈЕ 2.1.б.:“Суд би требало да је у могућности да ревидира свако кршење закона, укључујући недостатак стручности, неправилности поступка и злоупотребу овлашћења.“;
НЕЗАВИСАН И НЕПРИСТРАСАН СУД 3.а:“Судску ревизију треба да спроводи суд основан по закону, чија независност и непристрасност су гарантовани у складу са условима из Препоруке бр. Р (94) 12″;